Časopis „Menadžment javnih nabavki“ – Broj 2/2017 (specijal)

Specijalno izdanje časopisa „Menadžment javnih nabavki“ – Forenzika javnih nabavki, knjiga Prof. dr Nataše Tanjević i Prof. dr Marka Špilera.

Srbija je među poslednjim zemljama u regionu Jugoistočne Evrope normativno uredila i uspostavila sistem javnih nabavki. Oblast javnih nabavki po prvi put je u našoj zemlji regulisana 2002. godine donošenjem Zakona o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 13. jula 2002. godine . Iako ne postoje precizni podaci o stanju u ovoj oblasti pre navedenog perioda, iz same činjenice da sistem javnih nabavki u našoj zemlji nije bio uređen, proizilazi da je postojao veliki prostor i mogućnosti za dogovaranja učesnika i zloupotrebe u postupcima javnih nabavki. Naime, javne nabavke su bile regulisane odredbama koje su bile razbacane u više zakona koji su regulisali različite aspekte ugovaranja, poput Zakona o izgradnji objekata, Zakona o koncesijama, Zakona o stranim ulaganjima, itd. To je dovelo do toga da je regulisanje ove oblasti bilo neefikasno, procedura izbora kod javnih nabavki bila je netransparentna i stvar diskrecionog prava nadležnih. Takođe, ovakva situacija pogodovala je zaključenju brojnih štetnih, često višegodišnjih ugovora i značajnom rasipanju novca poreskih obveznika. Sve navedeno zahtevalo je došenje zakona koji će urediti ovu izuzetno važnu oblast.

Iako je donošenje pomenutog zakona bilo veoma značajno, jer je bio u pitanju jedan od važnijih sistemskih ekonomskih zakona koje je Republika Srbija donela u 2002. godini i, možemo reći, prvi antikoruptivni zakon, u primeni istog primećeni su brojni problemi koji su uslovili potrebu daljeg unapređenja sistema javnih nabavki u našoj zemlji i približavanja praksi i rešenjima zemalja Evropske unije, posebno novoprimljenim članicama. Nakon nekoliko izmena i dopuna ovog zakona, 2008. godine usvojen je novi Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 6. januara 2009. godine . Osnovni nedostaci ovog zakona ogledali su se u velikom broju izuzetaka od njegove primene, neusklađenosti sa direktivama Evropske unije, a naročito kroz postojanje izuzetaka od primene zakona kojih nema u direktivama, nepostojanje pojedinih postupaka koji su predviđeni direktivama, nepostojanje efikasnih mehanizama za sprečavanje korupcije i sukoba interesa, loše propisanim rokovima, neefikasnoj zaštiti prava ponuđača i javnog interesa, kontroli i nadzoru nad primenom zakona i sl.

Karakteristike sistema javnih nabavki mogu se opisati davanjem odgovora na nekoliko pitanja, a tiču se finansijskih i drugih brojčanih pokazatelja stanja u ovoj oblasti. Dakle, koliko novca se troši na nabavke, iz kojih izvora, ko sprovodi nabavku, na koji način i za koje namene govori o tome koliko je sistem (ne)efikasan i postoje li mogućnosti za poboljšanje . Imajući u vidu da su javne nabavke istovremeno i oblast koja se najviše vrednuje kod stranih poslovnih institucija kada ocenjuju stepen korupcije u nekoj zemlji, napredak u suzbijanju zloupotreba u ovoj oblasti bi se značajno odrazio na predstavu međunarodne poslovne zajednice o korupciji u Srbiji. Ovo i otuda što strani investitori za „ubrizgavanje“ svežeg kapitala na tržište Srbije očekuju povoljnu klimu, koja se ogleda u usklađivanju zakona sa standardima Evropske unije, transparentnom radu javnih službi, olakšanim administrativnim procedurama, jednoobraznom postupanju uprave i stabilnim političkim prilikama. Na kraju, potrebno je imati u vidu da borba protiv korupcije u ovoj oblasti i uopšte protiv ovog negativnog fenomena može računati na uspeh samo onda kada svaki građanin postane svestan štetnosti i opasnosti ove pojave. To znači da pravna nadgradnja nema većeg efekta na sprečavanje korupcije ako se primenjuje u društvu u kome se ona smatra moralno prihvatljivom .

Оставите одговор